Девојка

У њеној души песници,
у очима море,
лице од сенке,
а уста прича.
Кад каже тад мисли горе.
Песма цвета!

Пожелех перу да слику створи,
сликом да прича,
телу да се преда.
Замислих је месечарем
што пожудном страшћу гори,
а жељом гледа.

По сенци својој
као морем да лута
и време среће тражи.
Блага,
душе разасуте,
празнину блажи
као слика лета.

Њен дах ме носи,
њене очи моле
и гоне
да тражим.

Песма је објављена у часопису, "Угао" број 3,

Вршац, 1. мај 1967, стр. 7.

затим у листу "Студент", Београд, мај 1968,

у  "Новинама питомаца ПВО" (издање с летњег логоровања),

Лички Осик, број 2, јуни 1970, стр.6,

  и у збирци песама "Мирује чемпрес",

"Народни лист", Задар, 1971.